Skip to content

Реч психолога

О ИСТРАЖИВАЊУ МОТИВАЦИЈЕ УЧЕНИКА ЗА УЧЕЊЕ

„Знам да не могу научити никога ништа, могу само осигурати окружење и могућности за учење, јер је учење нешто што ученици чине, а не учитељ“

(Carl Rogers)

Са циљем пружања подршке ученицима у процесу учењу и отривању фактора који доприносе слабијим / бољим образовним постигнућима, у школи је током претходне школске године спроведено интерно испитивање нивоа мотивације ученика наше школе, као и доминантних типова мотивације који их карактеришу. Истраживањем су били обухваћени ученици старијих разреда.

Општи закључак који је изведен из резултата овог истраживања је да су ученици наше школе високо мотивисани за учење, као и да у њиховој мотивисаности приближно подједнако учествују фактори спољашње и унутрашње мотивације, с тим што спољашња мотивација ипак преузима примат. Показало се да за учење није мотивисано мање од једне петине ученика.

Од посебне важности је податак да унутрашња мотивација има битну улогу у учењу тј. да ученици у великој мери осећају уживање и задовољство док уче нове ствари и усавршавају себе учењем. Такође, осећају да учењем превазилазе себе на пољу личних   достигнућа и проширују знања о областима које ми одговарају и које их интересују. Ово би требало да служи као чврста база која ће се додатно јачати факторима спољашње мотивације који се у школском окружењу лакше могу применити (оцене, похвале, награде, признања и сл.)

Када се имају у виду – генерално посматрано – добра постигнућа ученика наше школе (врло добар успех као просек на нивоу школе) и добијени подаци о високој мотивацији за учење наших ученика – може се закључити да мотивација игра важну улогу у учењу наших ђака. Проценат демотивисаних ученика за учење се подудара са процентом ђака који постижу слабија образовна постигнућа у школи и отуда се може претпоставити узрочно-последична веза тј. може се закључити да демотивисаност узрокује слабији ангажман и слабије постигнуће у школи. Не сме се, притом, губити из вида ни могућност да разлози лошијег постигнућа леже и у другим факторима изван сфере мотивације (способности, радне навике, тежина и обим наставног градива, оптерећеност школским обавезама, низак ниво амбиција и сл.).

Имајући у виду чињеницу да су ученици овим истраживањем показали да поседују високу мотивацију за учење, при чему у њој доминирају спољашњи чиниоци, општи циљ би требало да буде одржавање и даље јачање показаног нивоа мотивације, кроз неке од следећих могућих активности:

– Требало би учити ученике да се такмиче сами са собом (уколико влада такмичарска атмосфера у школи / одељењу, велики део ученика ће схватити да не може остварити најбољи упех па може доћи до пада мотивације).

– Учити и подстицати ученике саморегулативном учењу које ће бити праћено личним растом и напретком.

– Користити сарадничко учење: поделити ученике у мање групе/парове – на тај начин се задовољава њихова потреба за усвајањем нових садржаја јер се осећају припадником групе вршњака и доприносе њеном успеху.

– Задавати задатке оптималне тежине и повезати улагање напора са успехом: ако се ученику поставе претешки задаци он никада неће доживети успех и врло брзо ће изгубити мотивацију за учење; слично је и са лаким задацима за које не треба улагати труд – осећај успеха постоји када се решавају проблеми око чијег решавања се треба потрудити.

 – Не изједначавати способности са личном вредношћу – омогућавати ученицима различитих спосонности да сходно својим могућностима остваре успех у учењу.

– Истицати оно што је добро: сваки наставник треба да познаје и добре стране сваког ученика и да на њима гради његове потенцијале, јер тако директно утиче на учениково осећање самопоуздања и самопоштовања.

– Подржавати ученике при решавању проблема: разговарати са ученицима о њиховим проблемима (у учењу), заједно са њима направити план решавања проблема, дефинисати које су конкретне активности ученика а које наставника да би они били превазиђени.

– Полазити од познатог ка непознатом: повезивати градиво и умрежити међупредметне компетенције, јер ће ученици ће лакше памтити градиво када је оно повезано са њиховим личним искуством, посебно када се градиво односи на тренутни развојни период у коме се ученик налази.

НАЈВАЖНИЈИ САВЕТИ КОЈЕ УПУЋУЈЕМ РОДИТЕЉИМА

Драги родитељи молим вас – поштујте индивидуалност своје деце. Поклоните им пажњу. Слушајте их стрпљиво и помно. Покажите интересовање за све што раде. Подржите их, храбрите, подстичите, хвалите. Покажите разумевање за њихове потребе. Уважите њихову визију живота и света и када се не подудара са вашом. Волите их безусловно и када греше. Дозволите им да поклекну, посустану, спотакну се и посрну. Помозите им да се усправе, ојачају и наставе. Научите их да поштују себе. Учините да израсту у самоостварене, задовољне, карактерне особе – сигурне у себе, достојанствене и вредне поштовања. Важно је!

Мирела Хаџибрахимовић

© 2018 – 2024 Основна школа "Гојко Друловић"